SINDROM POLICISTIČNIH JAJNIKA ( PCOS)


                                            
Sindrom policističnih jajnika (PCOS) je jedno od najčešćih endokrinih poremećaja žena reproduktivne dobi. Smatra se da oko 5-10% žena ima ovaj sindrom.

PCOS karakteriše više znakova i simptoma. Prema kriterijumima Evropskog društva za reprodukciju, ovaj sindrom se karakteriše izostankom ovulacije (anovulacijom), oligomenorejom (manje od osam menstrualnih ciklusa tokom godine ili izostanak menstruacije u periodu dužem od četiri meseca). Osim navedenog , ovaj sindrom karakterišu i povišene vrednosti androgena (muških polnih hormona) ili pojačana maljavost na nekarakterističnim mestima na telu žene, kao i ultrazvučni nalaz uvećane zapremine jajnika ili većeg broja malih folikula (manjih od 10mm). PCOS često prati gojaznost.

Ovaj sindrom nosi sa sobom niz faktora rizika po zdravlje žena, te u tom kontekstu, Američka Dijabetesna Asocijascija svrstava PCOD u značajne faktore rizika za razvoj šećerne bolesti tipa II u kasnijem životnom dobu. Razvoju dijabetesa kod žene sa PCOS naročito doprinosi često prisutan metabolički sindrom koji se, kratko rečeno, može definisati kao postojanje neosetljivosti (rezistencije) na delovanje hormona koji reguliše nivo šećera u krvi (insulin).

Ova neosetljivost na delovanje insulina (Insulinska Rezistencija) vuče za sobom niz drugih metaboličkih poremećaja, pre svega lipida (masnoća), te je  kod žena sa PCOS, često postoje povišene vrednosti holesterola i triglicerida u krvi kao i nealkoholna masna jetra.

Kako su povišene vrednosti masnoća jedan od faktora rizika za kardiovaskularna oboljenja, kod žena sa PCOS često postoji povišena vrednost arterijskog krvnog pritiska.
Važno je navesti da osim uticaja na opšte zdravlje žena, PCOS značajno smanjuje reproduktivnu sposobnost žena, te se stoga smatra jednim od najčešćih uzroka ženskog steriliteta koji se ogleda u nemogućnosti ili otežanom začeću ili pak čestim ranim spontanim pobačajima. Ukoliko žene sa PCOS ostanu trudne, tokom trudnoće imaju povećan rizik za razvoj i pojavu šećerne bolesti u trudnoći (gestacionog dijabetesa), kao i povipenog arterijskog krvnog pritiska ( gestacijske hipertenzije).

Iz svega navedenog može se zaključiti kolika je važnost rane dijagnostike još u adolescentnom periodu i primene adekvatnih terapijskih modaliteta od kojih je najčešći primena niskodoznih kontraceptivnih pilula, naročito onih koji imaju značajnu antiandrogenu komponentu. Kao mogućnost lečenja pojačane maljavosti (hirzutizma), ukoliko je on značajno izražen,  može se koristiti i Spirinolakton kao i potentni antiandrogeni tipa Flutamida.

Osim konzervativnog lečenja ( tablete), kao terapijska mogućnost u lečenju PCOS, moguće su i hirurške metode tipa klinaste resekcije jajnika koja se danas retko koristi, a češće laparoskopski driling janika („gušenje“ jajnika).
U lečenju hirzutizma i akni mogu se koristiti i razni dermatološko-kozmetički preparati.
Značajno je da roditelji devojčica i adolescenata na vreme primete neke od simptoma i znakova PCOS i blagovremeno se obrate ginekologu.


Dr Marko Berak, specijalista ginekologije i akušerstva